Neposredna demokratija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo:
Pravni fakultet
Uvod
Direktna ili neposredna demokratija je oblik
vladavine, gde svi ljudi zajedno odlučuju o svim stvarima od javnog značaja.
Karakterišu je velike skupštine naroda, poznate još i kao zborovi, sabori i
slično.
Istorija direktne demokratije
Smatra se da je nastala u demokratskim
gradovima-državama stare Grčke, od kojih je najuticajnija bila Atina, gde su se
na centralnom gradskom trgu (grč. agora) okupljali svi odrasli građani (žena,
deca i robovi su bili isključeni) da bi raspravljali i odlučivali o zajedničkim
stvarima. Građani su se rotirali na javnim funkcijama, a kocka je bila jemstvo
nepristrasnosti. Platon kritikuje ovaj sistem i zalaže se za vlast filozofa tj.
stručnjaka.
Način neposrednog demokratskog odlučivanja je
bio razvijen kod Srba za vreme Otomanskog carstva u vidu seoskih zborova, ali
je narodna samouprava bila ograničena turskim zakonima. U vremenu posle Prvog i
Drugog srpkog ustanka, a pre konačnog učvršćenja monarhističke vlasti, javljaju
se brojni narodni sabori i skupštine. Sličan način odlučivanja se u ograničenom
obliku javlja za vreme SFRJ u obliku radničkih saveta.
Direktna demokratija danas postoji, zakonski
priznata, u mnogim manjim kantonima Švajcarske, gde čitav narod jednog mesta
periodično izlazi na trg i (često nakon višednevnih rasprava), donosi sopstvene
lokalne zakone.
Najčuveniji savremeni oblici direktne
demokratije su se javili u Argentini, tokom narodnog ustanka početkom 21. veka,
u vidu stanarskih i susedskih skupština, kao i u vidu fabričkih saveta.
Filozofija
Direktna demokratija teži borbi za radikalnu
demokratizaciju svih procesa vezanih za donošenje odluka u društvu. Kada se
govori o direktnoj demokratiji, govori se o jednakosti između pojedinaca kao
osnovi za organizovanje društva.
Za razliku od parlamentarne demokratije u kojoj
se od ljudi traži da prihvate ili odbace ideje koje pred njih stavljaju
"eksperti", u direktnoj demokratiji se pretpostavlja da su ljudi
sposobni da sami odluče šta je za njih najbolje. Prema direktno-demokratskoj
filozofiji, organizacione odluke kompanije treba da se donose na sastancima
koji su otvoreni za sve radnike.
Principi
Američka feministkinja Džo Frimen (Jo Freeman)
napisala je 1971. pamflet "Tiranija nestruktuiranosti" u kom
kritikuje neformalne strukture i hijerarhije američkog feminističkog pokreta
tog vremena. U suštini, ona u pamfletu tvrdi da je direktno-demokratskim
organizacijama potrebna jasna formalna struktura, jer se u suprotnom, zbog prijateljskih
odnosa, javlja "skrivena" hijerarhija.
Ovaj pamflet navodi sledeće direktno-demokratske
principe:
Poveriti određene odgovornosti određenim
pojedincima, za određene zadatke, koristeći demokratske procedure. Kada svi
znaju ko je odgovoran za određeni zadatak, svi znaju sa kime da se konsultuju
oko potencijalnih nejasnoća.
U svakom trenutku, oni kojima su zadaci povereni
odgovorni su pred grupom koja im je poverila taj zadatak.
Rotirati zadatke među pojedincima. Zadaci koji
se zadržavaju predugo na jednoj osobi počinju da budu viđeni kao 'vlasništvo'
te osobe i teško ih je se odreći ili ih vratiti natrag pod kontrolu grupe.
Zadatke dodeljivati na osnovu racionalnog
kriterijuma. Sposobnost, interesovanja i odgovornost treba da budu osnovni
kriterijumi prilikom izbora. Osobama treba dati priliku da steknu neke nove
veštine, ali ovo se najbolje vrši putem dobre razmene veština, a ne metodom
"potoni ili nauči da plivaš", koji čak može imati demoralizacioni
efekat.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!